Zvučni svetovi Orijenta predstavljaju pravo osveženje u svetskoj klasičnoj muzičkoj literaturi. Muzika iz baleta Gajane jermenskog kompozitora Arama Hačaturjana je već decenijama magnet za publiku, dok su dela njegovog savremenika, azerbejdžanskog kompozitora Kare Karajeva danas prava ekskluziva. Aktuelne trenutke savremene istorije Turske donosi koncert za violončelo Fazila Saja u kojem solo deonicu svira mlada harizmatična umetnica Kami Toma, dok koncert predvodi ukrajinski maestro Kiril Karabic.

Petnaest grandioznih simfonija obeležilo je kompozitorski opus Dmitrija Šostakoviča (1906-1975), koji je upotpunjen brojnim operama, baletima, filmskom i džez muzikom, solističkim i kamernim delima. Iako je bio u stalnom sukobu sa Staljinovim režimom, Šostakovič je istovremeno predstavljao ponos sovjetske muzike. Zahvaljujući uspešnim mladalačkim delima, pre svega Prvoj simfoniji, njegovo ime postalo je poznato širom sveta. Tražeći predah od velikih formi, kompozitor se tek posle Desete simfonije na kratko okrenuo malom formalnom obliku. Povodom obeležavanja 37. godišnjice Oktobarske revolucije, dirigent Vasilij Neboljšin je od Šostakoviča, koji je u to vreme bio muzički konsultant u Boljšoj teatru, 1954. godine naručio kratko, efektno delo za otvaranje. Napisana za tri dana, Svečana uvertira postala je jedno od njegovih najizvođenijih dela. Ovo ostvarenje koje dočarava atmosferu od svečanih fanfara do divljeg galopa sa trijumfalnom kadencom na kraju, donosi briljantnu orkestraciju, grandiozno i poletno raspoloženje i snažnu ritmičku energiju. Nekoliko godina kasnije, uvertira je prerađena za ansambl limenih duvačkih instrumenata, pa se i danas često izvodi u tom aranžmanu.

Nikad ne odustaj, koncert za violončelo i orkestar renomiranog turskog kompozitora Fazila Saja (1970) napisan je 2016-17. godine za mladu francusku violončelistkinju Kami Toma. Ona je delo i premijerno izvela 2018. godine u Parizu, sa Pariskim kamernim orkestrom, pod upravom Daglasa Bojda. O kompoziciji, koja je nastala kao porudžbina Kulturnog instituta Bernar Magre, autor je rekao: tokom 2015, 2016. i 2017. godine, bilo je mnogo terorističkih napada u Evropi, naročito u Turskoj i mom rodnom gradu Istanbulu… na aerodromima, u koncertnim dvoranama, na fudbalskim stadionima i ulicama… čini se kao da se to dešavalo gotovo svaki dan i bilo je to veoma mračno vreme u našim životima… Pišući ovaj koncert tokom svih turbulencija, bio sam rešen da pokažem odlučnost da nikada nećemo odustati – i da će uvek biti nade za divan i miran svet.
Kompozitorova referenca na političke događaje najočiglednija je u centralnom stavu u kome se oštra ponavljanja u deonici perkusija smenjuju sa „vrištećim“ glisandima drvenih duvačkih instrumenata. Uputstva za izvođenje tih pasaža su u partituri naznačena sa „kalašnjikov“ i „poput vriska“. Ipak, delo se završava u atmosferi nade, sa turskim tradicionalnim ritmovima praćenim mirnom ptičjom pesmom uz zvuke talasa u deonicama gudačkih instrumenata.

Azerbejdžanski kompozitor Kara Karajev (1918-1982) živeo je i stvarao u nekadašnjem Sovjetskom Savezu. Rođen je u Bakuu, a školovao se na Moskovskom konzervatorijumu, kao jedan od najboljih studenata Dmitrija Šostakoviča. Nakon studija
se vratio u rodni grad, ostvarivši plodnu stvaralačku i pedagošku karijeru, uz aktivnu delatnost kritičara i muzičkog pisca.
Umetničku poetiku Karajeva karakteriše visoko ekspresivni stvaralački izraz, sa harmonskim i melodijskim karakteristikama tradicionalne azerbejdžanske muzike.

Pisao je u različitim žanrovima koji uključuju pozorišnu muziku, mjuzikle, operu, balet, simfonijska i kamerna dela, kantate, filmsku muziku i muziku za decu. Njegovi muzički uzori bili su Bah, Betoven, Čajkovski, Prokofjev i Šostakovič, a privlačila ga je i albanska, vijetnamska, turska, bugarska, španska, afrička i arapska muzika. Najpoznatije delo Kare Karajeva je balet Sedam lepotica, napisan 1947-48. godine, povodom obeležavanja 800. rođendana persijskog pesnika Nizamija Ganjavija. Radnja je zasnovana na motivima Ganjavijeve poeme Sedam lepotica iz 1197. godine. Raskošna, ekspresivna i romantična muzika, uz mnoštvo plesnih folklornih elemenata na najbolji način reprezentuje njegov individualni muzički stil. Svita iz baleta priređena je za koncertno izvođenje.

Sovjetsko-jermenski kompozitor Aram Hačaturjan (1903-1978) zabeležen je u istoriji muzike kao jedan od vodećih kompozitora proteklog veka. Rođen je u jermenskoj porodici u Tbilisiju, a kao osamnaestogodišnjak odlazi u Moskvu, gde protiče njegov
čitav radni i životni vek. Zajedno sa savremenicima, Dmitrijem Šostakovičem i Sergejem Prokofjevim, sa kojima je obeležio muzički život ovog perioda, prozvan je takozvanim titanima sovjetske muzike. Hačaturjanov stvaralački opus je veoma opsežan i obuhvata različite žanrove: orkestarsku, vokalno-instrumentalnu, kamernu, koncertantnu, filmsku i scensku muziku, a među njegova najznačajnija dela ubrajaju se koncerti za violinu, violončelo i klavir, koncertne rapsodije za iste instrumente, tri simfonije i baleti Gajane i Spartak.

Gajane je balet u četiri čina, komponovan 1939. godine, i prvobitno je nazvan Sreća. Revidiran je 1941-42. godine, sa novim libretistom i koreografom i izveo ga je Kirov balet u Permu, tokom evakuacije tokom Drugog svetskog rata i emitovan je na Radiju. Partitura je potom revidirana 1952 i 1957. godine, a kompozitor je napravio i svite za koncertno izvođenje. Najpoznatija numera iz ovog baleta je Ples sablji, koji je jedno od najpoznatijih dela klasične muzike. Ovom prilikom se izvode numere iz baletske partiture: Ples dobrodošlice, Lirski duet i Lezginka. Originalni zaplet prati priču o mladoj jermenskoj ženi čija su patriotska ubeđenja u konfliktu sa njenim osećanjima pošto otkriva muževljevu izdaju. U kasnijim godinama, zaplet je modifikovan nekoliko puta, sa pričom koja apostrofira romansu nasuprot nacionalističkom naboju.

mr Asja Radonjić